Шимшир се може наћи у скоро свакој башти, често као ниска или висока жива ограда или топиар. Зимзелено дрво, које се лако сече, може да се исече на разне маштовите облике и фигуре, тренд који је започео у ери барока.
Шимшир је веома популаран грм за уређење
Оквир у информативном прегледу
- Ботанички назив: Букус
- Народна имена: Буцхс, Бук
- Породица биљака: породица шимшир (Букацеае)
- Појава: Европа, Азија, Африка, Северна и Јужна Америка
- Врста: око 30
- Локација: полусенак, сунце
- Висина: између 50 центиметара и 6 метара у зависности од врсте и сорте
- Облик раста: мали грм или дрво
- Старост: 500 година и више
- Облик корена: плитко корење, густа коренска мрежа
- Перивинкле / Листопадни: зимзелени
- Листови: јајасти, дужине од једног до 2,5 цм
- цветови: неупадљиви, само код старијих примерака
- Време цветања: од марта до маја
- Плодови: црни капсуласти плодови
- Токсичност: сви делови биљке су отровни
- Отпорност: висока (осим алохтоних врста)
- Употреба: жива ограда, ивица кревета, топијар, пасијанс, бонсаи
Карактеризација, врсте и варијетети
Са изузетком Аустралије, Новог Зеланда и Северног и Јужног пола, врсте шимшира се налазе скоро свуда у свету. Већина од око 30 врста долази из тропских и субтропских крајева. У Европи, с друге стране, само су две врсте аутохтоне: обични шимшир (Букус семпервиренс) потиче из медитеранског региона и већ се гајио као баштенска биљка у старом Римском царству пре око 2000 година. Балеарски шимшир (Букус балеарица) се користио (и још увек је) као култивисана биљка у многим медитеранским баштама. У средњој Европи, с друге стране, ова врста нема никакву улогу, за разлику од Букус мицропхилла, малолисног или јапанског шимшира, који долази са Далеког истока. Ово је вековима део традиционалних јапанских вртова, али је већ неко време и популарно баштенско дрво код нас.
Популарне сорте за кућну башту
У овој земљи су само Букус семпервиренс и Букус мицропхилла релевантни као баштенско дрвеће. Најпопуларније сорте укључују:
- 'Фолкнер': Б. мицропхилла, сјајно, тамнозелено лишће, шире од високог, није много осетљиво на гљивичне болести
- 'Херренхаусен': Б. мицропхилла, прилично ниска са релативно великим листовима, светлозелене до жућкасте боје лишћа, није много осетљива на гљивичне болести
- 'Ангустифолиа': Б. семпервиренс, тамнозелено лишће, висина раста до 90 центиметара
- 'Аргентео вариегата': Б. семпервиренс, златножуте ивице листа
- 'Блауер Хеинз': Б. семпервиренс, плаво-зелено лишће, ниска навика
- 'Глобоса': Б. семпервиренс, природно сферног раста
- 'Грахам Бланди': Б. семпервиренс, стубастог раста, висине до три метра, остаје уско
- 'Хандсвортхиенс': Б. семпервиренс, брзо расте, висок до пет метара
- 'Маргината': Б. семпервиренс, светлозелено лишће са жутим ивицама
- 'Ротундифолиа': Б. семпервиренс, висока до 100 центиметара
- 'Суффрутицоса': Б. семпервиренс, светлозелено лишће, остаје ниско до 50 центиметара висине
савети
Посебно, ниске сорте 'Блауер Хеинз' и 'Суффрутицоса', популарне за ивице, подложне су инфекцији гљивом Цилиндроцладиум букицола.